MEDIJI ČUVAJU SEĆANJE NA INDUSTRIJSKI TRSTENIK
08-09-2026Industrijsko nasleđe nije samo priča o fabrikama, mašinama i proizvodnim halama. Ono je priča o ljudima, njihovom radu, znanju i zajedništvu koje je decenijama oblikovalo Trstenik. U vremenu kada savremeni mediji sve više pažnje posvećuju dnevnim događajima i brzom protoku informacija, očuvanje sećanja na lokalnu istoriju postaje jedan od važnih zadataka lokalnog novinarstva.
Direktorka RTV Trstenik Anica Miletić smatra da savremeno novinarstvo danas funkcioniše u potpuno drugačijim okolnostima nego ranije, ali da teme koje govore o prošlosti zajednice ne smeju biti zaboravljene.
- Savremeno novinarstvo napreduje neverovatnim tempom. Internet, društvene mreže i veštačka inteligencija danas su neizostavan deo informisanja. Ipak, teme koje se tiču lokalne istorije i industrijskog razvoja najčešće su zastupljene povodom jubileja, važnih datuma, izgradnje novih proizvodnih hala ili značajnih privrednih događaja - kaže Miletićeva.
Prema njenim rečima, upravo lokalni mediji imaju važnu ulogu u očuvanju kulture sećanja.
- Uloga medija je da na svoj način sačuva i od zaborava otrgne svedočenja ljudi koji su bili deo stvaranja lokalne istorije. Gledaoci veoma vole ovakve emisije, jer ih priče naših sagovornika, fotografije i arhivski snimci vraćaju u neko drugo vreme - ističe ona.
RTV Trstenik je tokom godina realizovala brojne dokumentarne i informativne priloge posvećene znamenitim ličnostima i istoriji ovog kraja. Emisije o Jefimiji, Dobrici Ćosiću, kao i o monografiji „Prva petoletka – privredno čudo na nebu, kopnu i vodama sveta“, predstavljaju samo deo medijskog doprinosa očuvanju lokalne baštine.
Iako nije rođena Trsteničanka, već je u ovaj grad došla početkom devedesetih godina, Anica Miletić dobro pamti vreme velikih promena koje su obeležile čitavu zemlju.
- Došla sam u Trstenik u vreme sankcija, embarga i raspada Jugoslavije. To je bio težak period za sve. Do tada je ‘Prva petoletka’ zapošljavala skoro 16.000 radnika. U Trstenik su svakodnevno dolazili radnici iz okolnih gradova, građena su stambena naselja, vrtići, škole i sportski objekti. Fabrika je bila pokretač razvoja čitavog kraja - podseća ona.
Promene koje su usledile devedesetih godina ostavile su dubok trag i na grad i na njegove stanovnike.
- Odjednom su ljudi ostajali bez posla, sa kreditima i brojnim životnim problemima. Ipak, narod ovog kraja je vredan, uporan i snalažljiv, pa je uspeo da prebrodi i najteže godine - kaže Miletićeva.
Ona ističe da je industrijski razvoj uticao ne samo na grad, već i na okolna sela, jer su brojni meštani istovremeno bili i fabrički radnici i uspešni domaćini koji su obrađivali svoja imanja.
Govoreći o današnjem Trsteniku, Miletićeva naglašava da je lokalni identitet sačuvan zahvaljujući bogatom kulturnom i istorijskom nasleđu.
- Lokalna samouprava, u saradnji sa Narodnim univerzitetom i ustanovama kulture, posvećeno radi na očuvanju važnih spomenika, organizovanju manifestacija i negovanju tradicije. Posebno raduje činjenica da su mladi veoma aktivni u kulturno-umetničkim društvima, horovima, muzičkoj školi, školi baleta i školi glume. To pokazuje da postoji svest o značaju očuvanja lokalnog identiteta - naglašava ona.
Na kraju razgovora, Miletićeva poručuje da industrijska prošlost Trstenika ne sme biti zaboravljena.
- Trstenik je grad koji je iznedrio vrhunske inženjere i stručnjake čije je znanje bilo prepoznato daleko van granica Srbije. Industrijsko nasleđe nije samo uspomena na prošlost, već dragocen resurs i inspiracija za budući razvoj. Zato je važno da ga čuvamo i prenosimo novim generacijama - zaključuje Anica Miletić.
Ukupno komentara 0
Pretplata
Naslovne strane
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
 copy.jpg)
Vremeplov
29-04-1946
01-02-2024
01-02-2024
22-11-1947
.jpg)
13-04-1944
14-11-1952
07-11-1952
16-11-1944
Reklamni prostor
.jpg)
Misao dana
Ostavite komentar